1. Коринћанима 14

Пророковање и говорење језицима

1 Тежите за љубављу, чезните за духовним даровима, а нарочито да пророкујете.

2 Јер, ко говори чудним језиком, не говори људима, него Богу. Нико га, наиме, не разуме, пошто Духом изговара тајне.

3 А ко пророкује, људима говори: изграђује их, бодри и теши.

4 Ко говори чудним језиком, самога себе изграђује, а ко пророкује, изграђује цркву.

5 Желео бих да сви говорите чудним језицима, али још више да пророкујете. Онај ко пророкује већи је од онога који говори чудним језицима, осим ако тај не тумачи цркви ради изграђивања.

6 Ако сада, браћо, дођем к вама и говорим чудним језицима, шта вам то користи ако вам не изнесем неко откривење, или спознање, или пророштво, или поуку?

7 Па и беживотне ствари које производе звук, на пример свирала или китара, ако не дају разговетне тонове, како да се зна шта се свира на свирали или китари?

8 Или, ако труба производи нејасан звук, ко ће се спремити за бој?

9 Тако и ви, ако језиком не говорите јасно, како ће се знати шта се говори? Говорићете у ветар.

10 Иако на свету има толико разних звукова, ниједан није без значења.

11 Ако, дакле, не знам значење звука, бићу туђинац саговорнику, а саговорник туђинац мени.

12 Тако и ви, пошто чезнете за духовним даровима, трудите се да њима обилујете ради изграђивања цркве.

13 Стога, ко говори чудним језиком, нека се моли да може да га тумачи.

14 Јер, ако се молим чудним језиком, мој дух се моли, а мој ум је неплодан.

15 Шта, дакле, да радим? Молићу се духом, али молићу се и умом. Певаћу духом, али певаћу и умом.

16 Јер, ако захваљујеш Богу духомt, како да неупућени каже »амин« на твоје захваљивање, кад не зна шта говориш?

17 Ти, додуше, лепо захваљујеш, али се други не изграђује.

18 Захваљујем Богу што више од свих вас говорим чудним језицима.

19 Али, у цркви ћу радије да кажем пет речи својим умом, да и друге поучим, него десет хиљада речи чудним језиком.

20 Браћо, не размишљајте као деца, него у опакости будите нејач, а у размишљању одрасли.

21 Записано је у Закону:

»Туђим језицима и уснама странаца
говорићу овом народу,
али ни тако ме неће послушати«,
каже Господ.

22 Према томе, чудни језици нису знак за вернике, него за невернике, а пророковање није за невернике, него за вернике.

23 Ако се, дакле, сва црква окупи заједно и сви говоре чудним језицима, па уђу неупућени или неверници — зар неће рећи да булазните?

24 Али, ако сви пророкују, па уђе неки неверник или неупућени, све га прекорева, све га осуђује,

25 тајне његовог срца излазе на видело, па ће пасти ничице и поклонити се Богу, изјављујући: »Бог је заиста у вама!«

Ред у цркви

26 Шта, дакле, браћо? Када се окупите, сваки од вас има псалам, или поуку, или откривење, или језик, или тумачење. Нека све то буде за изграђивање.

27 Ако неко — двојица, највише тројица, и то један за другим — говори чудним језиком, један нека тумачи.

28 А ако нема тумача, нека онда тај ћути у цркви; нека говори само себи и Богу.

29 Од пророкâ, нека говоре двојица или тројица, а остали нека расуђују.

30 Али, ако неком другом ко ту седи дође откривење, онај први нека ућути.

31 А сви можете, један по један, да пророкујете, да сви буду поучени и сви ободрени.

32 Пророчки духови се потчињавају пророцима,

33 јер Бог није Бог нереда, него мира.
Као у свим црквама светих,

34 нека жене у црквама ћуте. Није им допуштено да говоре, него нека се потчињавају, као што и Закон каже.

35 А ако желе нешто да науче, нека код куће питају своје мужеве. Јер, ружно је да жена говори у цркви.

36 Зар је од вас проистекла Божија реч? Или је само вама стигла?

37 Ако неко сматра да је пророк или да је духован, треба да зна да је ово што вам пишем Господња заповест.

38 А ако неко то не признаје, ни сам неће бити признат.

39 Зато, браћо моја, чезните за пророковањем и не спречавајте да се говори чудним језицима.

40 Само, нека све буде пристојно и уредно.

1 Corinthians 14

Prophecy a Superior Gift

1 Pursue love, yet desire earnestly spiritual gifts, but especially that you may prophesy.2 For one who speaks in a tongue does not speak to men but to God; for no one understands, but in his spirit he speaks mysteries.3 But one who prophesies speaks to men for edification and exhortation and consolation.4 One who speaks in a tongue edifies himself; but one who prophesies edifies the church.5 Now I wish that you all spoke in tongues, but even more that you would prophesy; and greater is one who prophesies than one who speaks in tongues, unless he interprets, so that the church may receive edifying.

6 But now, brethren, if I come to you speaking in tongues, what will I profit you unless I speak to you either by way of revelation or of knowledge or of prophecy or of teaching?7 Yet even lifeless things, either flute or harp, in producing a sound, if they do not produce a distinction in the tones, how will it be known what is played on the flute or on the harp?8 For if the bugle produces an indistinct sound, who will prepare himself for battle?9 So also you, unless you utter by the tongue speech that is clear, how will it be known what is spoken? For you will be speaking into the air.10 There are, perhaps, a great many kinds of languages in the world, and no kind is without meaning.11 If then I do not know the meaning of the language, I will be to the one who speaks a barbarian, and the one who speaks will be a barbarian to me.12 So also you, since you are zealous of spiritual gifts, seek to abound for the edification of the church.

13 Therefore let one who speaks in a tongue pray that he may interpret.14 For if I pray in a tongue, my spirit prays, but my mind is unfruitful.15 What is the outcome then? I will pray with the spirit and I will pray with the mind also; I will sing with the spirit and I will sing with the mind also.16 Otherwise if you bless in the spirit only, how will the one who fills the place of the ungifted say the "Amen" at your giving of thanks, since he does not know what you are saying?17 For you are giving thanks well enough, but the other person is not edified.18 I thank God, I speak in tongues more than you all;19 however, in the church I desire to speak five words with my mind so that I may instruct others also, rather than ten thousand words in a tongue.

Instruction for the Church

20 Brethren, do not be children in your thinking; yet in evil be infants, but in your thinking be mature.21 In the Law it is written, "BY MEN OF STRANGE TONGUES AND BY THE LIPS OF STRANGERS I WILL SPEAK TO THIS PEOPLE, AND EVEN SO THEY WILL NOT LISTEN TO ME," says the Lord.22 So then tongues are for a sign, not to those who believe but to unbelievers; but prophecy is for a sign, not to unbelievers but to those who believe.23 Therefore if the whole church assembles together and all speak in tongues, and ungifted men or unbelievers enter, will they not say that you are mad?24 But if all prophesy, and an unbeliever or an ungifted man enters, he is convicted by all, he is called to account by all;25 the secrets of his heart are disclosed; and so he will fall on his face and worship God, declaring that God is certainly among you.

26 What is the outcome then, brethren? When you assemble, each one has a psalm, has a teaching, has a revelation, has a tongue, has an interpretation. Let all things be done for edification.27 If anyone speaks in a tongue, it should be by two or at the most three, and each in turn, and one must interpret;28 but if there is no interpreter, he must keep silent in the church; and let him speak to himself and to God.29 Let two or three prophets speak, and let the others pass judgment.30 But if a revelation is made to another who is seated, the first one must keep silent.31 For you can all prophesy one by one, so that all may learn and all may be exhorted;32 and the spirits of prophets are subject to prophets;33 for God is not a God of confusion but of peace, as in all the churches of the saints.

34 The women are to keep silent in the churches; for they are not permitted to speak, but are to subject themselves, just as the Law also says.35 If they desire to learn anything, let them ask their own husbands at home; for it is improper for a woman to speak in church.36 Was it from you that the word of God first went forth? Or has it come to you only?

37 If anyone thinks he is a prophet or spiritual, let him recognize that the things which I write to you are the Lord's commandment.38 But if anyone does not recognize this, he tis not recognized.

39 Therefore, my brethren, desire earnestly to prophesy, and do not forbid to speak in tongues.40 But all things must be done properly and in an orderly manner.