2. Коринћанима 10

Павлова одбрана

1 А ја, Павле, заклињем вас Христовом кроткошћу и благошћу — ја, који сам понизан када сам међу вама, лицем у лице, а одважан када сам далеко од вас.

2 Молим вас да, када будем код вас, не морам да иступим одважно и одрешито — као што сада намеравам да иступим — против неких, који сматрају да ми живимо како тело хоће.

3 Иако живимо у телу, ми се не боримо како тело хоће.

4 Јер, оружје нашег војевања није телесно, него божански силно у разарању утврђења. Ми разарамо мудровања

5 и сваку охолост која се диже против спознања Бога и заробљавамо сваку мисао, да буде послушна Христу.

6 И спремни смо да казнимо сваку непослушност када ваша послушност буде потпуна.

7 Површно гледате! Ако је неко уверен да је Христов, нека поново размисли о овоме: као што је он Христов, тако смо и ми.

8 Јер, када бих се и мало више похвалио нашом влашћу, коју нам је Господ дао ради вашег изграђивања, а не рушења, не бих се постидео.

9 Само, да се не учини да вас плашим посланицама.

10 Јер, »посланице су«, кажу, »тешке и снажне, а кад се лично појави, слаб је и говор му је никакав.«

11 Такви треба да схвате ово: какви смо на речима у посланицама када смо одсутни, такви смо и на делу када смо присутни.

12 Не усуђујемо се да се сврставамо или упоређујемо с некима који сами себе препоручују. Али, они су неразумни када сами себе собом мере и сами се са собом упоређују.

13 А ми се нећемо хвалити преко граница, него само унутар граница делокруга који нам је одредио Бог, делокруга који досеже и до вас.

14 Не протежемо се преко свога — као да још не досежемо до вас — јер ми јесмо стигли до вас с Христовим еванђељем.

15 А не прелазимо границу ни хвалећи се туђим трудом, него се надамо да ће се, када ваша вера порасте, и наш делокруг међу вама проширити,

16 па да ћемо еванђеље проповедати и даље од вашег краја, а не хвалити се оним што је већ урађено у туђем делокругу.

17 »Ко се хвали, нека се у Господу хвали.«

18 Јер, није прекаљен онај ко самог себе препоручује, него онај кога препоручује Господ.

2 Corinthians 10

Paul Describes Himself

1 Now I, Paul, myself urge you by the meekness and gentleness of Christ-I who am meek when face to face with you, but bold toward you when absent!2 I ask that when I am present I need not be bold with the confidence with which I propose to be courageous against some, who regard us as if we walked according to the flesh.3 For though we walk in the flesh, we do not war according to the flesh,4 for the weapons of our warfare are not of the flesh, but divinely powerful for the destruction of fortresses.5  We are destroying speculations and every lofty thing raised up against the knowledge of God, and we are taking every thought captive to the obedience of Christ,6 and we are ready to punish all disobedience, whenever your obedience is complete.

7 You are looking at things as they are outwardly. If anyone is confident in himself that he is Christ's, let him consider this again within himself, that just as he is Christ's, so also are we.8 For even if I boast somewhat further about our authority, which the Lord gave for building you up and not for destroying you, I will not be put to shame,9 for I do not wish to seem as if I would terrify you by my letters.10 For they say, "His letters are weighty and strong, but his personal presence is unimpressive and his speech contemptible."11 Let such a person consider this, that what we are in word by letters when absent, such persons we are also in deed when present.

12 For we are not bold to class or compare ourselves with some of those who commend themselves; but when they measure themselves by themselves and compare themselves with themselves, they are without understanding.13 But we will not boast beyond our measure, but within the measure of the sphere which God apportioned to us as a measure, to reach even as far as you.14 For we are not overextending ourselves, as if we did not reach to you, for we were the first to come even as far as you in the gospel of Christ;15 not boasting beyond our measure, that is, in other men's labors, but with the hope that as your faith grows, we will be, within our sphere, enlarged even more by you,16 so as to preach the gospel even to the regions beyond you, and not to boast in what has been accomplished in the sphere of another.17 But HE WHO BOASTS IS TO BOAST IN THE LORD.18 For it is not he who commends himself that is approved, but he whom the Lord commends.