2. Коринћанима 12

Виђења и откривења

1 Морам још да се хвалим, иако то ничему не користи.
Долазим на виђења и откривења од Господа:

2 Знам човека у Христу који је пре четрнаест година — да ли у телу, не знам, да ли ван тела, не знам, Бог зна — био понет до трећег неба.

3 И знам за тог човека да је — да ли у телу или ван тела, не знам, Бог зна —

4 био понет у Рај и чуо неизрециве речи, које човек не сме да изговори.

5 Таквим човеком ћу да се хвалим, а самим собом нећу да се хвалим, осим својим слабостима.

6 А и када бих хтео да се хвалим, не бих био неразуман, јер бих говорио истину. Али, уздржавам се, да ме неко не би сматрао за више од оног што од мене види или чује.

7 А да због тих неизмерних откривења не бих постао охол, дат ми је трн у телу, Сатанин анђео, да ме мучи, да не постанем охол.

8 Три пута сам преклињао Господа да ме тога ослободи,

9 а он ми рече: »Доста ти је моја милост, јер сила се усавршава слабошћу.« Зато ћу радије да се хвалим својим слабостима, да се у мени настани Христова сила.

10 Стога, ради Христа, уживам у слабостима, у увредама, у тешкоћама, у прогонима и притешњеностима. Јер, кад сам слаб, онда сам јак.

Павлова брига за Коринћане

11 Постадох неразуман, али ви сте ме натерали. Требало је, наиме, да ме ви препоручујете, јер ни у чему нисам мањи од »надапостола«, иако нисам ништа.

12 Апостолска обележја — знамења, чуда и дела силе — учињена су међу вама с великом истрајношћу.

13 Уосталом, по чему сте то ви мањи од других цркава осим по томе што вам ја нисам био на терету? Опростите ми ту неправду!

14 Ево, спреман сам да трећи пут дођем к вама и нећу вам бити на терету, јер не тражим ваше, него вас. Нису, наиме, деца дужна да стичу за родитеље, него родитељи за децу.

15 А ја ћу веома радо све да потрошим и самога себе да истрошим за ваше душе. Ако ја вас волим више, зар ћете ви мене волети мање?

16 Али, нека — нисам вам био на терету, него сам вас, лукав какав сам, ухватио на превару.

17 Да ли сам вас у нечему закинуо преко неког од оних које сам вам послао?

18 Замолио сам Тита и с њим сам послао оног брата. Да вас можда Тит није у нечему закинуо? Зар нисмо ходали у истом духу и истим стопама?

19 Ви одавно сматрате да се ми пред вама бранимо. Пред Богом у Христу вам говоримо: све је то, драги моји, за ваше изграђивање.

20 Јер, бојим се да вас, када дођем к вама, нећу наћи онакве какве бих хтео да нађем и да ћете ви мене наћи каквог не бисте хтели — да не буде каквих свађа, зависти, излива љутње, сплеткарења, клеветања, оговарања, надмености, нереда,

21 да ме, када дођем, мој Бог опет не понизи пред вама, па да јадикујем над многима који су раније згрешили, а нису се покајали за нечистоту, блуд и разузданост које су починили.

2 Corinthians 12

Paul's Vision

1 Boasting is necessary, though it is not profitable; but I will go on to visions and revelations of the Lord.2 I know a man in Christ who fourteen years ago-whether in the body I do not know, or out of the body I do not know, God knows-such a man was caught up to the third heaven.3 And I know how such a man-whether in the body or apart from the body I do not know, God knows-4 was caught up into Paradise and heard inexpressible words, which a man is not permitted to speak.5 On behalf of such a man I will boast; but on my own behalf I will not boast, except in regard to my weaknesses.6 For if I do wish to boast I will not be foolish, for I will be speaking the truth; but I refrain from this, so that no one will credit me with more than he sees in me or hears from me.

A Thorn in the Flesh

7 Because of the surpassing greatness of the revelations, for this reason, to keep me from exalting myself, there was given me a thorn in the flesh, a messenger of Satan to torment me-to keep me from exalting myself!8 Concerning this I implored the Lord three times that it might leave me.9 And He has said to me, "My grace is sufficient for you, for power is perfected in weakness." Most gladly, therefore, I will rather boast about my weaknesses, so that the power of Christ may dwell in me.10 Therefore I am well content with weaknesses, with insults, with distresses, with persecutions, with difficulties, for Christ's sake; for when I am weak, then I am strong.

11 I have become foolish; you yourselves compelled me. Actually I should have been commended by you, for in no respect was I inferior to the most eminent apostles, even though I am a nobody.12 The signs of a true apostle were performed among you with all perseverance, by signs and wonders and miracles.13 For in what respect were you treated as inferior to the rest of the churches, except that I myself did not become a burden to you? Forgive me this wrong!

14 Here for this third time I am ready to come to you, and I will not be a burden to you; for I do not seek what is yours, but you; for children are not responsible to save up for their parents, but parents for their children.15 I will most gladly spend and be expended for your souls. If I love you more, am I to be loved less?16 But be that as it may, I did not burden you myself; nevertheless, crafty fellow that I am, I took you in by deceit.17  Certainly I have not taken advantage of you through any of those whom I have sent to you, have I?18 I urged Titus to go, and I sent the brother with him. Titus did not take any advantage of you, did he? Did we not conduct ourselves in the same spirit and walk in the same steps?

19 All this time you have been thinking that we are defending ourselves to you. Actually, it is in the sight of God that we have been speaking in Christ; and all for your upbuilding, beloved.20 For I am afraid that perhaps when I come I may find you to be not what I wish and may be found by you to be not what you wish; that perhaps there will be strife, jealousy, angry tempers, disputes, slanders, gossip, arrogance, disturbances;21 I am afraid that when I come again my God may humiliate me before you, and I may mourn over many of those who have sinned in the past and not repented of the impurity, immorality and sensuality which they have practiced.