Дела апостолска 2

Долазак Светог Духа

1 Када је дошао дан Педесетнице, сви су били заједно на једном месту.

2 Одједном са неба дође хук, као када дува силан ветар, и испуни сву кућу у којој су седели,

3 а они угледаше нешто слично пламеним језицима, који се разделише, па се по један постави на сваког од њих.

4 И сви се испунише Светим Духом и почеше да говоре другим језицима како им је Дух давао да говоре.

5 А у Јерусалиму су боравили побожни Јудеји из сваког народа под небом.

6 Када се зачуо хук, народ се окупи, збуњен, јер је сваки од њих чуо апостоле како говоре његовим језиком.

7 Дивили су се и чудили, говорећи: »Зар нису сви ови који говоре Галилејци?

8 Па како их онда сваки од нас чује на језику свог родног крајаt?

9 Парћани, Међани и Еламци, становници Месопотамије, Јудеје, Кападокије, Понта, Азије,

10 Фригије, Памфилије, Египта и делова Либије око Кирине, дошљаци из Рима,

11 Јудеји и прозелити, Крићани и Арапи — чујемо их како на нашим матерњим језицима објављују велика Божија дела!«

12 И сви су, задивљени и збуњени, питали један другог: »Шта ово значи?«

13 А други су се подсмевали, говорећи: »Слатког вина су се напили.«

Петрова проповед на Педесетницу

14 Тада иступи Петар са Једанаесторицом, подиже глас и рече им: »Јудеји, и сви ви који боравите у Јерусалиму, саслушајте моје речи. Ово знајте:

15 Ови људи нису пијани, као што ви мислите, јер тек је девет сати ујутроt.

16 Него, ово је оно о чему је говорио пророк Јоил:

17 »‚У последње дане, каже Бог,
излићу свога Духа на све људе,
и ваши синови и кћери ће пророковати,
и ваши младићи имаће виђења,
и ваши старци ће сањати снове.

18 А и на своје слуге и слушкиње
излићу тих дана свога Духа,
и они ће пророковати.

19 Показаћу чуда горе на небу
и знамења доле на земљи,
крв, огањ и стубове дима.

20 Сунце ће се претворити у таму,
а месец у крв
пре него што дође велики и славни
Дан Господњи.

21 И свако ко призове име Господње,
биће спасен.‘

22 »Израелци, чујте ове речи: Исуса Назарећанина — човека кога вам је Бог потврдио делима силе, чудима и знамењима која је, као што и сами знате, преко њега учинио међу вама —

23 њега сте ви, када вам је у складу са чврстом Божијом одлуком и предзнањем био предат, рукама безаконикâ убили приковавши га на крст.

24 Али, Бог га је васкрсао, ослободивши га смртних мука, јер је било немогуће да га смрт задржи.

25 Давид, наиме, каже за њега:

»‚Стално сам гледао Господа пред собом;
јер ми је здесна, нећу се пољуљати.

26 Зато ми је срце весело и језик кличе од радости;
чак ће ми и тело почивати у нади,

27 јер ми душу нећеш оставити у Подземљу
ни дозволити да Светац твој иструне.

28 Показао си ми путеве живота,
лицем својим радошћу ћеш ме испунити.‘

29 »Браћо, могу вам сасвим поуздано рећи да је патријарх Давид умро и био сахрањен, и да је његов гроб међу нама до дана данашњег.

30 Али, пошто је био пророк и знао да му је Бог уз заклетву обећао да ће једнога од његових потомака поставити на његов престо,

31 гледајући унапред, рече о Христовом васкрсењу: није остављен у Подземљу нити му је тело иструнуло.

32 Бог је овог Исуса васкрсао, а сви ми смо томе сведоци.

33 Пошто је уздигнут Богу здесна, од Оца је примио обећаног Светога Духа и излио ово што сада гледате и слушате.

34 Јер, Давид се није попео на небеса, него сâм каже:

»‚Рече Господ моме Господу:
седи ми здесна

35 док од твојих непријатеља
не начиним подножје за твоје ноге.‘

36 »Нека стога цео израелски народ поуздано зна да је овог Исуса, кога сте ви распели, Бог учинио и Господом и Христом.«

37 Када су то чули, потресени у срцу, рекоше Петру и осталим апостолима: »Шта да радимо, браћо?«

38 А Петар им рече: »Покајте се и нека се сваки од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење својих греха, и примићете дар Светога Духа.

39 Јер, то обећање је за вас и за вашу децу и за све који су далеко, које наш Господ Бог позове к себи.«

40 И још их је многим другим речима опомињаоt и преклињао говорећи: »Спасите се од овог исквареног нараштаја.«

41 Тада се крстише они који су прихватили његове речи. Тако им је тога дана било придодато око три хиљаде душа.

Заједнички живот верника

42 Они се посветише апостолском учењу, заједништву, ломљењу хлеба и молитвама.

43 Страх обузе сваку душу, а апостоли су чинили многа чуда и знамења.

44 А сви који су поверовали били су заједно и имали све заједничко.

45 Продавали су своја добра и имовину и делили свима, како је коме било потребно.

46 Сваког дана су се истрајно и једнодушно окупљали у Храму. По кућама су ломили хлеб и заједно јели радосног и искреног срца.

47 Хвалили су Бога и уживали наклоност целог народа, а Господ им је сваког дана придодавао оне који су се спасавали.

Acts 2

The Day of Pentecost

1 When the day of Pentecost had come, they were all together in one place.2 And suddenly there came from heaven a noise like a violent rushing wind, and it filled the whole house where they were sitting.3 And there appeared to them tongues as of fire distributing themselves, and they rested on each one of them.4 And they were all filled with the Holy Spirit and began to speak with other tongues, as the Spirit was giving them utterance.

5 Now there were Jews living in Jerusalem, devout men from every nation under heaven.6 And when this sound occurred, the crowd came together, and were bewildered because each one of them was hearing them speak in his own language.7 They were amazed and astonished, saying, "Why, are not all these who are speaking Galileans?8 And how is it that we each hear them in our own language to which we were born?9 Parthians and Medes and Elamites, and residents of Mesopotamia, Judea and Cappadocia, Pontus and Asia,10 Phrygia and Pamphylia, Egypt and the districts of Libya around Cyrene, and visitors from Rome, both Jews and tproselytes,11 Cretans and Arabs-we hear them in our own tongues speaking of the mighty deeds of God."12 And they all continued in amazement and great perplexity, saying to one another, "What does this mean?"13 But others were mocking and saying, "They are full of sweet wine."

Peter's Sermon

14 But Peter, taking his stand with the eleven, raised his voice and declared to them: "Men of Judea and all you who live in Jerusalem, let this be known to you and give heed to my words.15 For these men are not drunk, as you suppose, for it is only the tthird hour of the day;16 but this is what was spoken of through the prophet Joel:

17 'AND IT SHALL BE IN THE LAST DAYS,' God says,
'THAT I WILL POUR FORTH OF MY SPIRIT ON ALL MANKIND;
AND YOUR SONS AND YOUR DAUGHTERS SHALL PROPHESY,
AND YOUR YOUNG MEN SHALL SEE VISIONS,
AND YOUR OLD MEN SHALL DREAM DREAMS;

18 EVEN ON MY BONDSLAVES, BOTH MEN AND WOMEN,
I WILL IN THOSE DAYS POUR FORTH OF MY SPIRIT
And they shall prophesy.

19 'AND I WILL GRANT WONDERS IN THE SKY ABOVE
AND SIGNS ON THE EARTH BELOW,
BLOOD, AND FIRE, AND VAPOR OF SMOKE.

20 'THE SUN WILL BE TURNED INTO DARKNESS
AND THE MOON INTO BLOOD,
BEFORE THE GREAT AND GLORIOUS DAY OF THE LORD SHALL COME.

21 'AND IT SHALL BE THAT EVERYONE WHO CALLS ON THE NAME OF THE LORD WILL BE SAVED.'

22 "Men of Israel, listen to these words: Jesus the Nazarene, a man attested to you by God with miracles and wonders and signs which God performed through Him in your midst, just as you yourselves know-23 this Man, delivered over by the predetermined plan and foreknowledge of God, you nailed to a cross by the hands of godless men and put Him to death.24 But God raised Him up again, putting an end to the agony of death, since it was impossible for Him to be held in its power.25 For David says of Him,
'I SAW THE LORD ALWAYS IN MY PRESENCE;
FOR HE IS AT MY RIGHT HAND, SO THAT I WILL NOT BE SHAKEN.

26 'THEREFORE MY HEART WAS GLAD AND MY TONGUE EXULTED;
MOREOVER MY FLESH ALSO WILL LIVE IN HOPE;

27 BECAUSE YOU WILL NOT ABANDON MY SOUL TO HADES,
NOR ALLOW YOUR HOLY ONE TO UNDERGO DECAY.

28 'YOU HAVE MADE KNOWN TO ME THE WAYS OF LIFE;
YOU WILL MAKE ME FULL OF GLADNESS WITH YOUR PRESENCE.'

29 "Brethren, I may confidently say to you regarding the patriarch David that he both died and was buried, and his tomb is with us to this day.30 And so, because he was a prophet and knew that GOD HAD SWORN TO HIM WITH AN OATH TO SEAT one OF HIS DESCENDANTS ON HIS THRONE,31 he looked ahead and spoke of the resurrection of tthe Christ, that HE WAS NEITHER ABANDONED TO HADES, NOR DID His flesh SUFFER DECAY.32 This Jesus God raised up again, to which we are all witnesses.33 Therefore having been exalted to the right hand of God, and having received from the Father the promise of the Holy Spirit, He has poured forth this which you both see and hear.34 For it was not David who ascended into heaven, but he himself says:
'THE LORD SAID TO MY LORD,
"SIT AT MY RIGHT HAND,

35 UNTIL I MAKE YOUR ENEMIES A FOOTSTOOL FOR YOUR FEET."'36 Therefore let all the house of Israel know for certain that God has made Him both Lord and Christ-this Jesus whom you crucified."

The Ingathering

37 Now when they heard this, they were pierced to the heart, and said to Peter and the rest of the apostles, "Brethren, what shall we do?"38 Peter said to them, "Repent, and each of you be baptized in the name of Jesus Christ for the forgiveness of your sins; and you will receive the gift of the Holy Spirit.39 For the promise is for you and your children and for all who are far off, as many as the Lord our God will call to Himself."40 And with many other words he solemnly testified and kept on exhorting them, saying, "Be saved from this perverse generation!"41 So then, those who had received his word were baptized; and that day there were added about three thousand tsouls.42 They were continually devoting themselves to the apostles' teaching and to fellowship, to the breaking of bread and to prayer.

43 Everyone kept feeling a sense of awe; and many wonders and signs were taking place through the apostles.44 And all those who had believed twere together and had all things in common;45 and they began selling their property and possessions and were sharing them with all, as anyone might have need.46 Day by day continuing with one mind in the temple, and breaking bread from house to house, they were taking their meals together with gladness and sincerity of heart,47 praising God and having favor with all the people. And the Lord was adding to their number day by day those who were being saved.