Дела апостолска 21

Пут у Јерусалим

1 Када смо се опростили од њих, отпловисмо, и пловећи право, стигосмо на Кос, а сутрадан на Родос, па оданде у Патару.

2 Тамо нађосмо лађу која иде до Фeникије, па се укрцасмо и отпловисмо.

3 Пошто смо угледали Кипар, остависмо га слева, па одједрисмо ка Сирији. Пристадосмо у Тиру, јер је лађа тамо требало да искрца терет.

4 Тамо нађосмо ученике, па с њима остадосмо седам дана. А они су, кроз Духа, говорили Павлу да не иде у Јерусалим.

5 Када су истекли ти дани, одосмо оданде и настависмо путовање, а они нас сви, са женама и децом, испратише до изван града. На обали клекнусмо и помолисмо се.

6 Када смо се опростили једни од других, ми се укрцасмо на лађу, а они се вратише кући.

Долазак у Јерусалим

7 Из Тира настависмо пловидбу и пристадосмо у Птолемаиди. Тамо поздрависмо браћу, па један дан остадосмо код њих.

8 Сутрадан отпутовасмо и стигосмо у Кесарију, где уђосмо у кућу Филипа еванђелисте, једног од Седморице, и остадосмо код њега.

9 А он је имао четири неудате кћери, које су пророковале.

10 Пошто смо тамо провели неколико дана, из Јудеје стиже неки пророк по имену Агав.

11 Он нам приђе, узе Павлов појас, па веза себи ноге и руке и рече: »Ово говори Свети Дух: ‚Овако ће Јудеји у Јерусалиму везати човека чији је ово појас и предати га паганима у руке.‘«

12 Када смо то чули, почесмо и ми и мештани да преклињемо Павла да не иде у Јерусалим.

13 Тада Павле рече: »Шта то радите? Плачете и цепате ми срце. За име Господа Исуса ја сам спреман не само да будем везан него и да умрем у Јерусалиму.«

14 Пошто није дао да га наговоримо, одустадосмо, рекавши: »Нека буде како Господ хоће.«

15 После тогаt се спремисмо и одосмо у Јерусалим.

16 А с нама су пошли и неки ученици из Кесарије, па нас поведоше Кипранину Мнасону, једном од првих ученика, да будемо његови гости.

17 Када смо стигли у Јерусалим, браћа нас топло примише.

18 Сутрадан Павле пође с нама Јакову, где су биле присутне и све старешине.

19 Он их поздрави и потанко им исприча шта је, његовом службом, Бог учинио међу паганима.

20 Када су они то чули, почеше да славе Бога, па рекоше Павлу: »Видиш ли, брате, колико хиљада Јудеја има који су поверовали и сви се они ревносно држе Закона?

21 А о теби су обавештени да све Јудеје који су међу паганима учиш да одбаце Мојсија, говорећи им да не обрезују своју децу и да не живе по обичајима.

22 Дакле, шта да се ради? Они ће свакако чути да си дошао,

23 па зато уради како ти кажемо. Код нас су четворица која су се заветовала.

24 Узми их, изврши обред очишћења заједно с њима и плати за њих, да могу да обрију главу. Тада ће сви знати да није истина оно што су чули о теби, него да се и ти покораваш Закону.

25 А што се тиче пагана који су поверовали, њима смо послали нашу одлуку да треба да се уздржавају од жртвованог идолима, од крви, од меса удављених животиња и од блуда.«

26 Сутрадан Павле узе оне људе, па заједно с њима изврши обред очишћења. Онда уђе у Храм да објави када ће истећи дани очишћења и када ће бити принете жртве за сваког од њих.

Павле ухваћен

27 Када је тих седам дана већ готово прошло, видеше га у Храму неки Јудеји из Азије, па узбунише сав народ и зграбише га.

28 »Израелци, помагајте!« повикаше. »Ово је онај који свуда све људе учи против нашег народа, нашег закона и овог места! Чак је и Грке увео у Храм и оскврнавио ово свето место!«

29 Пре тога су, наиме, видели Трофима Ефесца с њим у граду, па су мислили да га је Павле и у Храм увео.

30 Цео град се ускомеша и народ се стрча са свих страна. Павла зграбише, па га извукоше из Храма. А врата се истог часа затворише.

31 Док су они покушавали да га убију, стиже глас до главног заповедника чете да је цео Јерусалим у пометњи.

32 Он одмах узе војнике и капетане, па се стрча до њих, а они, кад видеше заповедника и војнике, престадоше да ударају Павла.

33 Заповедник приђе Павлу, ухвати га и нареди да га вежу са два ланца, па поче да се распитује ко је он и шта је учинио.

34 А из гомиле су једни викали једно, а други друго. Пошто због метежа није могао ништа поуздано да утврди, заповедник нареди да Павла одведу у касарну.

35 Када је Павле стигао до степеништа, народ је толико насртао да су војници морали да га понесу.

36 Силан народ је, наиме, ишао за њим и викао: »Погуби га!«

Павле се брани пред народом

37 Када је требало да га уведу у касарну, Павле упита заповедника: »Да ли смем нешто да ти кажем?«
А овај рече: »Зар знаш грчки?

38 Онда ти ниси онај Египћанин који је пре неколико дана дигао буну и у пустињу повео четири хиљаде људи с бодежима?«

39 »Ја сам Јудејин из Тарса у Киликији«, рече Павле, »грађанин знаменитог града. Молим те, дозволи ми да се обратим народу.«

40 Када му је заповедник дозволио, Павле стаде на степениште и махну руком народу, па настаде тајац. Он онда проговори на арамејском језику и рече:

Acts 21

Paul Sails from Miletus

1 When we had parted from them and had set sail, we ran a straight course to Cos and the next day to Rhodes and from there to Patara;2 and having found a ship crossing over to Phoenicia, we went aboard and set sail.3 When we came in sight of Cyprus, leaving it on the left, we kept sailing to Syria and landed at Tyre; for there the ship was to unload its cargo.4 After looking up the disciples, we stayed there seven days; and they kept telling Paul through the Spirit not to set foot in Jerusalem.5 When our days there were ended, we left and started on our journey, while they all, with wives and children, escorted us until we were out of the city. After kneeling down on the beach and praying, we said farewell to one another.6 Then we went on board the ship, and they returned home again.

7 When we had finished the voyage from Tyre, we arrived at Ptolemais, and after greeting the brethren, we stayed with them for a day.8 On the next day we left and came to Caesarea, and entering the house of Philip the evangelist, who was one of the seven, we stayed with him.9 Now this man had four virgin daughters who were prophetesses.10 As we were staying there for some days, a prophet named Agabus came down from Judea.11 And coming to us, he took Paul's belt and bound his own feet and hands, and said, "This is what the Holy Spirit says: 'In this way the Jews at Jerusalem will bind the man who owns this belt and deliver him into the hands of the Gentiles.'"12 When we had heard this, we as well as the local residents began begging him not to go up to Jerusalem.13 Then Paul answered, "What are you doing, weeping and breaking my heart? For I am ready not only to be bound, but even to die at Jerusalem for the name of the Lord Jesus."14 And since he would not be persuaded, we fell silent, remarking, "The will of the Lord be done!"

Paul at Jerusalem

15 After these days we got ready and started on our way up to Jerusalem.16  Some of the disciples from Caesarea also came with us, taking us to Mnason of Cyprus, a disciple of long standing with whom we were to lodge.

17 After we arrived in Jerusalem, the brethren received us gladly.18 And the following day Paul went in with us to James, and all the elders were present.19 After he had greeted them, he began to relate one by one the things which God had done among the Gentiles through his ministry.20 And when they heard it they began glorifying God; and they said to him, "You see, brother, how many thousands there are among the Jews of those who have believed, and they are all zealous for the Law;21 and they have been told about you, that you are teaching all the Jews who are among the Gentiles to forsake Moses, telling them not to circumcise their children nor to walk according to the customs.22 What, then, is to be done? They will certainly hear that you have come.23 Therefore do this that we tell you. We have four men who are under a vow;24 take them and purify yourself along with them, and pay their expenses so that they may shave their heads; and all will know that there is nothing to the things which they have been told about you, but that you yourself also walk orderly, keeping the Law.25 But concerning the Gentiles who have believed, we wrote, having decided that they should abstain from meat sacrificed to idols and from blood and from what is strangled and from fornication."26 Then Paul took the men, and the next day, purifying himself along with them, went into the temple giving notice of the completion of the days of purification, until the sacrifice was offered for each one of them.

Paul Seized in the Temple

27 When the seven days were almost over, the Jews from Asia, upon seeing him in the temple, began to stir up all the crowd and laid hands on him,28 crying out, "Men of Israel, come to our aid! This is the man who preaches to all men everywhere against our people and the Law and this place; and besides he has even brought Greeks into the temple and has defiled this holy place."29 For they had previously seen Trophimus the Ephesian in the city with him, and they supposed that Paul had brought him into the temple.30 Then all the city was provoked, and the people rushed together, and taking hold of Paul they dragged him out of the temple, and immediately the doors were shut.31 While they were seeking to kill him, a report came up to the tcommander of the Roman cohort that all Jerusalem was in confusion.32 At once he took along some soldiers and centurions and ran down to them; and when they saw the commander and the soldiers, they stopped beating Paul.33 Then the commander came up and took hold of him, and ordered him to be bound with two chains; and he began asking who he was and what he had done.34 But among the crowd some were shouting one thing and some another, and when he could not find out the facts because of the uproar, he ordered him to be brought into the barracks.35 When he got to the stairs, he was carried by the soldiers because of the violence of the mob;36 for the multitude of the people kept following them, shouting, "Away with him!"

37 As Paul was about to be brought into the barracks, he said to the commander, "May I say something to you?" And he *said, "Do you know Greek?38 Then you are not the Egyptian who some time ago stirred up a revolt and led the four thousand men of the Assassins out into the wilderness?"39 But Paul said, "I am a Jew of Tarsus in Cilicia, a citizen of no insignificant city; and I beg you, allow me to speak to the people."40 When he had given him permission, Paul, standing on the stairs, motioned to the people with his hand; and when there was a great hush, he spoke to them in the Hebrew dialect, saying,