Посланица Ефесцима 4

Јединство у Христовом телу

1 Преклињем вас, дакле, ја, сужањ у Господу, да живите достојно позива којим сте позвани.

2 Са свом понизношћу и кроткошћу, стрпљиво подносите један другога у љубави,

3 трудећи се да помоћу споне мира одржите јединство Духа.

4 Једно је Тело и један Дух, као што сте и ви, када сте позвани, на једну наду позвани.

5 Један је Господ, једна вера, једно крштење.

6 Један је Бог и Отац свих, који је над свима, кроз све и у свима.

7 А сваком од нас дата је милост како је Христос коме подариоt.

8 Зато се каже:

»Када се попео на висину,
за собом поведе сужње
и људима даде дарове.«

9 Ово »попео«, шта друго значи него да је и сишао у доње, земаљске крајеве?

10 А Онај који је сишао, исти је Онај који се и попео више од свих небеса, да све испуни.

11 Он је дао једне за апостоле, а друге за пророке, једне за еванђелисте, а друге за пастире и учитеље,

12 да припреми свете за дело служења, за изградњу Христовог тела,

13 док сви не дођемо до јединства у вери и спознању Сина Божијега, до савршеног човека, до пуне мере Христовог раста.

14 Тада више нећемо бити нејач којом се поигравају таласи и коју носи сваки ветар учења које људском преваром и лукавством води у замку заблуде.

15 Него, држећи се истине, у љубави, у свему ћемо израсти у њега, који је Глава — у Христа.

16 Он чини да цело Тело — повезано и уједињено сваким подупирућим зглобом — расте и изграђује се у љубави, сразмерно делотворности сваког појединог дела.

Нови живот у Христу

17 Кажем вам, дакле, и опомињем вас у Господу да више не живите као што живе пагани, у испразности свога ума.

18 Њихов разум је помрачен и они су, због свог незнања, које долази од окорелости њиховог срца, одвојени од Божијег живота.

19 Изгубивши свако осећање стида, предали су се разузданости, да би у својој незаситости чинили сваку врсту нечистоте.

20 Али, ви нисте тако упознали Христа,

21 ако сте заиста о њему чули и у њему били поучени у складу са истином која је у Исусу.

22 А поучени сте да у погледу свог ранијег понашања треба са себе да свучете старога човека, који пропада због својих варљивих пожуда,

23 да промените свој начин размишљањаt

24 и да обучете новога човека, створеног да буде сличан Богу у истинској праведности и светости.

25 Зато одбаците лаж и нека свако своме ближњем говори истину, јер смо један другом удови.

26 »У свом гневу не чините грех«t; нека сунце не зађе, а ви да сте још гневни.

27 Не дајте упориште ђаволу.

28 Ко је крао, нека више не краде, него нека радије вредно ради, чинећи добро својим рукама, да би имао шта да подели с оним ко оскудева.

29 Нека ниједна ружна реч не изађе из ваших уста, него само она која је добра за изграђивање других, према њиховим потребама, да буде на корист онима који слушају.

30 Не жалостите Божијег Светог Духа, којим сте запечаћени за Дан откупљења.

31 Одбаците сваку горчину, бес и гнев, вику и хулу, заједно са сваком злоћом.

32 Један према другом будите љубазни и саосећајни, опраштајући један другом као што је и Бог у Христу опростио вама.

Ephesians 4

Unity of the Spirit

1 Therefore I, the prisoner of the Lord, implore you to walk in a manner worthy of the calling with which you have been called,2 with all humility and gentleness, with patience, showing tolerance for one another in love,3 being diligent to preserve the unity of the Spirit in the bond of peace.4  There is one body and one Spirit, just as also you were called in one hope of your calling;5 one Lord, one faith, one baptism,6 one God and Father of all who is over all and through all and in all.

7 But to each one of us grace was given according to the measure of Christ's gift.8 Therefore it says,
"WHEN HE ASCENDED ON HIGH,
HE LED CAPTIVE A HOST OF CAPTIVES,
AND HE GAVE GIFTS TO MEN."9 (Now this expression, "He ascended," what does it mean except that He also had descended into the lower parts of the earth?10 He who descended is Himself also He who ascended far above all the heavens, so that He might fill all things.)11 And He gave some as apostles, and some as prophets, and some as evangelists, and some as pastors and teachers,12 for the equipping of the saints for the work of service, to the building up of the body of Christ;13 until we all attain to the unity of the faith, and of the knowledge of the Son of God, to a mature man, to the measure of the stature which belongs to the fullness of Christ.14 As a result, we are no longer to be children, tossed here and there by waves and carried about by every wind of doctrine, by the trickery of men, by craftiness in deceitful scheming;15 but speaking the truth in love, we are to grow up in all aspects into Him who is the head, even Christ,16 from whom the whole body, being fitted and held together by what every joint supplies, according to the proper working of each individual part, causes the growth of the body for the building up of itself in love.

The Christian's Walk

17 So this I say, and affirm together with the Lord, that you walk no longer just as the Gentiles also walk, in the futility of their mind,18 being darkened in their understanding, excluded from the life of God because of the ignorance that is in them, because of the hardness of their heart;19 and they, having become callous, have given themselves over to sensuality for the practice of every kind of impurity with greediness.20 But you did not learn Christ in this way,21 if indeed you have heard Him and have been taught in Him, just as truth is in Jesus,22 that, in reference to your former manner of life, you lay aside the old self, which is being corrupted in accordance with the lusts of deceit,23 and that you be renewed in the spirit of your mind,24 and put on the new self, which in the likeness of God has been created in righteousness and holiness of the truth.

25 Therefore, laying aside falsehood, SPEAK TRUTH EACH ONE of you WITH HIS NEIGHBOR, for we are members of one another.26 BE ANGRY, AND yet DO NOT SIN; do not let the sun go down on your anger,27 and do not give the devil an opportunity.28 He who steals must steal no longer; but rather he must labor, performing with his own hands what is good, so that he will have something to share with one who has need.29 Let no unwholesome word proceed from your mouth, but only such a word as is good for edification according to the need of the moment, so that it will give grace to those who hear.30 Do not grieve the Holy Spirit of God, by whom you were sealed for the day of redemption.31 Let all bitterness and wrath and anger and clamor and slander be put away from you, along with all malice.32 Be kind to one another, tender-hearted, forgiving each other, just as God in Christ also has forgiven tyou.