Посланица Јеврејима 12

Господња стега

1 Пошто смо, дакле, окружени толиким облаком сведокâ, одбацимо сваки терет и грех који нас тако лако заплиће и истрајно трчимо трку која нам предстоји.

2 Упримо поглед у Зачетника и Усавршитеља вере, Исуса, који је, уместо радости која је била пред њим, поднео крст, презревши његову срамоту, и сео с десне стране Божијег престола.

3 Размишљајте о њему, који је поднео толико супротстављање грешникâ, да не малакшете и не клонете духом.

4 Још се нисте до крви супротставили борећи се против греха

5 и заборавили сте опомену која вам је упућена као синовима:

»Сине мој, не узимај Господњу стегу олако,
нити клони када те он прекорева.

6 Јер, кога Бог воли, тога и васпитава стегом
и кажњава сваког кога прихвати као сина«.

7 Ако подносите стегу, Бог с вама поступа као са синовима. Јер, који је то син кога отац не васпитава стегом?

8 А ако нисте васпитани стегом, којој су сви били подвргнути, онда сте копилад, а не синови.

9 Па и наши очеви по телу васпитавали су нас стегом и ми смо их поштовали. Зар се онда нећемо много више потчинити Оцу духова и живети?

10 Наши очеви су нас једно кратко време васпитавали стегом како су они сматрали да треба, а он то чини за наше добро, да бисмо имали удела у његовој светости.

11 Ниједна стега у први мах не изгледа пријатна, него болна, али касније даје плод мира и праведности онима који су њоме извежбани.

12 Стога исправите клонуле руке и клецава колена.

13 Поравнајте стазе за своје ноге, да се хромо не ишчаши, него да се излечи.

Упозорење против одбацивања Бога

14 Трудите се да живите у миру са свима и у светости, без које нико неће видети Господа.

15 Добро пазите да неко не остане без Божије милости и да не израсте какав горак корен, па изазове невоље и затрује многе.

16 Пазите да нико не буде блудник или безбожник, као Исав, који је за једно јело продао право првородства.

17 Знате, наиме, да је касније, када је желео да наследи благослов, био одбијен, јер није могао да промени очеву одлукуt иако је благослов тражио са сузама.

18 Јер, ви нисте пришли гори која се може дотаћи и која је зажарена од огња, ни тами, ни помрчини, ни олуји,

19 ни звуку трубе, ни гласу који је тако говорио речи да су они који су га чули молили да им више не говори,

20 јер нису могли да поднесу заповест: »Ако и животиња дотакне гору, нека се каменује.«t

21 А призор је био толико страшан да је Мојсије рекао: »Страх ме је и дрхтим.«t

22 Него, пришли сте Сионској гори и Граду Бога живога, небеском Јерусалиму, и хиљадама анђела на радосном скупу.

23 Пришли сте Цркви прворођених, чија су имена записана на небесима, и Богу, Судији свих, и духовима савршених праведника,

24 и Исусу, посреднику новог савеза, и крви шкропљења, која говори боље од Авељеве.

25 Пазите да не одбијете Онога који говори. Јер, ако нису умакли они што су одбили да слушају онога који их је упозоравао на земљи, још мање ћемо умаћи ми ако се окренемо од Онога који говори са неба.

26 Тада је његов глас уздрмао земљу, а сада је обећао: »Уздрмаћу још једном, не само земљу него и небо.«t

27 Ово »још једном« показује да ће нестати оно што се може уздрмати, то јест оно што је створено, да остане оно што се не може уздрмати.

28 Стога, пошто примамо Царство које се не може уздрмати, будимо захвални и служимо Богу како је њему мило, с поштовањем и страхом.

29 Јер, »наш Бог је огањ који прождире«t.

Hebrews 12

Jesus, the Example

1 Therefore, since we have so great a cloud of witnesses surrounding us, let us also lay aside every encumbrance and the sin which so easily entangles us, and let us run with endurance the race that is set before us,2 fixing our eyes on Jesus, the author and perfecter of faith, who for the joy set before Him endured the cross, despising the shame, and has sat down at the right hand of the throne of God.

3 For consider Him who has endured such hostility by sinners against Himself, so that you will not grow weary and lose heart.

A Father's Discipline

4 You have not yet resisted to the point of shedding blood in your striving against sin;5 and you have forgotten the exhortation which is addressed to you as sons,
"MY SON, DO NOT REGARD LIGHTLY THE DISCIPLINE OF THE LORD,
NOR FAINT WHEN YOU ARE REPROVED BY HIM;

6 FOR THOSE WHOM THE LORD LOVES HE DISCIPLINES,
AND HE SCOURGES EVERY SON WHOM HE RECEIVES."7 It is for discipline that you endure; God deals with you as with sons; for what son is there whom his father does not discipline?8 But if you are without discipline, of which all have become partakers, then you are illegitimate children and not sons.9 Furthermore, we had earthly fathers to discipline us, and we respected them; shall we not much rather be subject to the Father of spirits, and live?10 For they disciplined us for a short time as seemed best to them, but He disciplines us for our good, so that we may share His holiness.11 All discipline for the moment seems not to be joyful, but sorrowful; yet to those who have been trained by it, afterwards it yields the peaceful fruit of righteousness.

12 Therefore, strengthen the hands that are weak and the knees that are feeble,13 and make straight paths for your feet, so that the limb which is lame may not be put out of joint, but rather be healed.

14 Pursue peace with all men, and the sanctification without which no one will see the Lord.15 See to it that no one comes short of the grace of God; that no root of bitterness springing up causes trouble, and by it many be defiled;16 that there be no immoral or godless person like Esau, who sold his own birthright for a single meal.17 For you know that even afterwards, when he desired to inherit the blessing, he was rejected, for he found no place for repentance, though he sought for it with tears.

Contrast of Sinai and Zion

18 For you have not come to a mountain that can be touched and to a blazing fire, and to darkness and gloom and whirlwind,19 and to the blast of a trumpet and the sound of words which sound was such that those who heard begged that no further word be spoken to them.20 For they could not bear the command, "IF EVEN A BEAST TOUCHES THE MOUNTAIN, IT WILL BE STONED."21 And so terrible was the sight, that Moses said, "I AM FULL OF FEAR and trembling."22 But you have come to Mount Zion and to the city of the living God, the heavenly Jerusalem, and to myriads of angels,23 to the general assembly and church of the firstborn who are enrolled in heaven, and to God, the Judge of all, and to the spirits of the righteous made perfect,24 and to Jesus, the mediator of a new covenant, and to the sprinkled blood, which speaks better than the blood of Abel.

The Unshaken Kingdom

25 See to it that you do not refuse Him who is speaking. For if those did not escape when they refused him who warned them on earth, much less will we escape who turn away from Him who warns from heaven.26 And His voice shook the earth then, but now He has promised, saying, "YET ONCE MORE I WILL SHAKE NOT ONLY THE EARTH, BUT ALSO THE HEAVEN."27 This expression, "Yet once more," denotes the removing of those things which can be shaken, as of created things, so that those things which cannot be shaken may remain.28 Therefore, since we receive a kingdom which cannot be shaken, let us show gratitude, by which we may offer to God an acceptable service with reverence and awe;29 for our God is a consuming fire.