Посланица Јеврејима 6

1 Стога оставимо основно учење о Христу и окренимо се зрелости, не постављајући опет темељ покајањем за дела која воде у смртt и вером у Бога,

2 учењем о крштењима, о полагању руку, о васкрсењу мртвих и о вечном суду.

3 И то ћемо учинити ако Бог дâ.

4 Јер, немогуће је оне који су једном били просветљени, који су окусили небески дар, који су имали удела у Светоме Духу

5 и који су окусили доброту Божије речи и силе будућега света,

6 па отпали, поново довести до покајања, када они сами поново распињу Сина Божијег и извргавају га руглу.

7 Земља која се напила кише што на њу често пада и која рађа биљке корисне онима за које се и обрађује, прима Божији благослов,

8 а она која доноси трње и чичкове, не вреди ништа и близу је проклетству — на крају ће бити спаљена.

9 Иако овако говоримо, драги наши, уверени смо за вас да сте бољи и да вам предстоји спасење.

10 Јер, Бог није неправедан, па да заборави ваше дело и љубав коју сте показали према његовом имену тако што сте служили и служите светима.

11 А ми желимо да сваки од вас до краја покаже исту ревност за испуњење наде,

12 да се не улењите, него да се угледате на оне који вером и истрајношћу наслеђују обећано.

Извесност Божијег обећања

13 Јер, када је Бог дао обећање Аврааму, пошто није имао неким већим да се закуне, заклео се самим собом,

14 рекавши: »Заиста ћу те благословити и силно умножити.«t

15 И Авраам је, стрпљиво чекајући, примио обећано.

16 Људи се заклињу већим од себе, а заклетва потврђује оно што је речено и завршава сваку расправу.

17 Зато се и Бог, желећи да наследницима обећања што јасније покаже непроменљивост своје одлуке, послужио заклетвом,

18 да преко двеју непроменљивих чињеница, о којима је немогуће да би Бог слагао, будемо силно охрабрени ми који смо побегли да дохватимо наду која нам је понуђена.

19 Ту наду имамо као поуздано и чврсто сидро душе које улази иза завесе,

20 онамо где је Исус као претеча ушао за нас и постао Првосвештеник довека по реду Мелхиседековом.

Hebrews 6

The Peril of Falling Away

1 Therefore leaving the elementary teaching about the Christ, let us press on to maturity, not laying again a foundation of repentance from dead works and of faith toward God,2 of instruction about washings and laying on of hands, and the resurrection of the dead and eternal judgment.3 And this we will do, if God permits.4 For in the case of those who have once been enlightened and have tasted of the heavenly gift and have been made partakers of the Holy Spirit,5 and have tasted the good word of God and the powers of the age to come,6 and then have fallen away, it is impossible to renew them again to repentance, since they again crucify to themselves the Son of God and put Him to open shame.7 For ground that drinks the rain which often falls on it and brings forth vegetation useful to those for whose sake it is also tilled, receives a blessing from God;8 but if it yields thorns and thistles, it is worthless and close to being cursed, and it ends up being burned.

Better Things for You

9 But, beloved, we are convinced of better things concerning you, and things that accompany salvation, though we are speaking in this way.10 For God is not unjust so as to forget your work and the love which you have shown toward His name, in having ministered and in still ministering to the saints.11 And we desire that each one of you show the same diligence so as to realize the full assurance of hope until the end,12 so that you will not be sluggish, but imitators of those who through faith and patience inherit the promises.

13 For when God made the promise to Abraham, since He could swear by no one greater, He swore by Himself,14 saying, "I WILL SURELY BLESS YOU AND I WILL SURELY MULTIPLY YOU."15 And so, having patiently waited, he obtained the promise.16 For men swear by one greater than themselves, and with them an oath given as confirmation is an end of every dispute.17 In the same way God, desiring even more to show to the heirs of the promise the unchangeableness of His purpose, interposed with an oath,18 so that by two unchangeable things in which it is impossible for God to lie, we who have taken refuge would have strong encouragement to take hold of the hope set before us.19 This hope we have as an anchor of the soul, a hope both sure and steadfast and one which enters within the veil,20 where Jesus has entered as a forerunner for us, having become a high priest forever according to the order of Melchizedek.