Еванђеље по Луки 14

Излечење оболелога од водене болести

1 Када је једне суботе Исус отишао у кућу неког фарисејског поглавара да једе, на њега су будно пазили.

2 А тамо је, испред њега, био човек који је патио од водене болести.

3 Исус упита учитеље закона и фарисеје: »Сме ли се суботом лечити или не?«

4 А они су ћутали.
Тада он узе и излечи оног човека и отпусти га,

5 па их упита: »Ако неком од вас син или во упадне у бунар у дан суботњи, зар га нећете одмах извући?«

6 А они нису знали шта да кажу на то.

Прво и последње место

7 Гледајући како гости за себе бирају почасна места, исприча им ову причу:

8 »Када те неко позове на свадбу, не седај на почасно место, јер је можда позван неко угледнији од тебе,

9 па ће онај који је позвао и тебе и њега доћи и рећи ти: ‚Уступи своје место овоме.‘ Тада ћеш, постиђен, морати да седнеш на последње место.

10 Него, када те позову, иди и седи на последње место, тако да ти домаћин, када дође, каже: ‚Пријатељу, помери се навише.‘ Тако ће ти бити указана част пред свима који су с тобом за трпезом.

11 Јер, биће понижен сваки онај ко самога себе уздиже, а узвишен ко самога себе понизује.«

12 Онда рече оном који га је позвао: »Када спремаш ручакt или вечеру, не зови своје пријатеље, ни своју браћу, ни рођаке, ни богате суседе, јер ће и они тебе позвати и тако ти узвратити.

13 Него, када спремаш гозбу, позови сиромахе, кљасте, хроме, слепе

14 — и благо теби. Јер, иако они немају чиме да ти узврате, биће ти узвраћено о васкрсењу праведних.«

Прича о великој вечери

15 Када је то чуо један од оних за трпезом, рече му: »Благо оном ко буде јео хлеб у Божијем царству!«

16 А Исус му рече: »Један човек спремио велику вечеру и позвао много људи.

17 Када је било време да вечера почне, посла он свога слугу да званицама каже: ‚Дођите, јер све је већ спремно.‘

18 »А они сви одреда почеше да се изговарају. Први му рече: ‚Купио сам њиву и морам да идем да је видим. Молим те, извини ме.‘

19 »‚Купио сам пет јармова волова‘, рече други, ‚и баш сам пошао да их испробам. Молим те, извини ме.‘

20 »Трећи рече: ‚Оженио сам се и зато не могу да дођем.‘

21 Слуга се врати и то јави свом господару. Тада се господар куће разгневи, па рече слузи: ‚Брзо изађи на градске улице и сокаке и доведи сиромахе, кљасте, слепе и хроме!‘

22 »‚Господару‘, рече му слуга, ‚учињено је како си наредио, али још има места.‘

23 »Тада господар рече слузи: ‚Изађи на друмове и дуж плотова, па их натерај да дођу, да ми се кућа напуни.

24 Јер, кажем ти: ниједан од оних који су позвани неће окусити моју вечеру!‘«

Потпуна преданост Исусу

25 А са Исусом је путовао силан народ.
Он се окрену према њима, па рече:

26 »Ко дође к мени, а не мрзи свога оца и мајку, жену и децу, браћу и сестре, па и сам свој живот, не може да буде мој ученик.

27 Ко не носи свој крст и не иде за мном, не може да буде мој ученик.

28 »Који од вас, када хоће да зида кулу, прво не седне и не израчуна трошкове, да види има ли довољно да је доврши?

29 Иначе би можда положио темељ, а не би могао да је доврши, па би га сви који би то видели исмејали

30 говорећи: ‚Овај је почео да гради, али није могао да доврши.‘

31 »Или, који цар, када крене да поведе рат против другог цара, прво не седне и не размотри може ли се са својих десет хиљада супротставити оном који против њега иде са двадесет хиљада.

32 Па, ако не може, онда ће, док је онај још далеко, послати изасланике и замолити за мир.

33 Тако, дакле, ниједан од вас који се не одрекне свега што има, не може да буде мој ученик.«

Бљутава со

34 »Со је добра. Али, ако со обљутави, чиме ће се зачинити?

35 Није добра ни за земљу, ни за ђубриво, него се избацује напоље. Ко има уши да чује, нека чује.«

Luke 14

Jesus Heals on the Sabbath

1 It happened that when He went into the house of one of the leaders of the Pharisees on the Sabbath to eat bread, they were watching Him closely.2 And there in front of Him was a man suffering from dropsy.3 And Jesus answered and spoke to the lawyers and Pharisees, saying, "Is it lawful to heal on the Sabbath, or not?"4 But they kept silent. And He took hold of him and healed him, and sent him away.5 And He said to them, "Which one of you will have a son or an ox fall into a well, and will not immediately pull him out on a Sabbath day?"6 And they could make no reply to this.

Parable of the Guests

7 And He began speaking a parable to the invited guests when He noticed how they had been picking out the places of honor at the table, saying to them,8 "When you are invited by someone to a wedding feast, do not take the place of honor, for someone more distinguished than you may have been invited by him,9 and he who invited you both will come and say to you, 'Give your place to this man,' and then in disgrace you proceed to occupy the last place.10 But when you are invited, go and recline at the last place, so that when the one who has invited you comes, he may say to you, 'Friend, move up higher'; then you will have honor in the sight of all who are at the table with you.11 For everyone who exalts himself will be humbled, and he who humbles himself will be exalted."

12 And He also went on to say to the one who had invited Him, "When you give a luncheon or a dinner, do not invite your friends or your brothers or your relatives or rich neighbors, otherwise they may also invite you in return and that will be your repayment.13 But when you give a reception, invite the poor, the crippled, the lame, the blind,14 and you will be blessed, since they do not have the means to repay you; for you will be repaid at the resurrection of the righteous."

15 When one of those who were reclining at the table with Him heard this, he said to Him, "Blessed is everyone who will eat bread in the kingdom of God!"

Parable of the Dinner

16 But He said to him, "A man was giving a big dinner, and he invited many;17 and at the dinner hour he sent his slave to say to those who had been invited, 'Come; for everything is ready now.'18 But they all alike began to make excuses. The first one said to him, 'I have bought a piece of land and I need to go out and look at it; please consider me excused.'19 Another one said, 'I have bought five yoke of oxen, and I am going to try them out; please consider me excused.'20 Another one said, 'I have married a wife, and for that reason I cannot come.'21 And the slave came back and reported this to his master. Then the head of the household became angry and said to his slave, 'Go out at once into the streets and lanes of the city and bring in here the poor and crippled and blind and lame.'22 And the slave said, 'Master, what you commanded has been done, and still there is room.'23 And the master said to the slave, 'Go out into the highways and along the hedges, and compel them to come in, so that my house may be filled.24 For I tell you, none of those men who were invited shall taste of my dinner.'"

Discipleship Tested

25 Now large crowds were going along with Him; and He turned and said to them,26 "If anyone comes to Me, and does not thate his own father and mother and wife and children and brothers and sisters, yes, and even his own life, he cannot be My disciple.27 Whoever does not carry his own cross and come after Me cannot be My disciple.28 For which one of you, when he wants to build a tower, does not first sit down and calculate the cost to see if he has enough to complete it?29 Otherwise, when he has laid a foundation and is not able to finish, all who observe it begin to ridicule him,30 saying, 'This man began to build and was not able to finish.'31 Or what king, when he sets out to meet another king in battle, will not first sit down and consider whether he is strong enough with ten thousand men to encounter the one coming against him with twenty thousand?32 Or else, while the other is still far away, he sends a delegation and asks for terms of peace.33 So then, none of you can be My disciple who does not give up all his own possessions.

34 "Therefore, salt is good; but if even salt has become tasteless, with what will it be seasoned?35 It is useless either for the soil or for the manure pile; it is thrown out. He who has ears to hear, let him hear."