Еванђеље по Луки 6

Господар суботе

1 Када је Исус једне суботе пролазио кроз житна поља, његови ученици су кидали класове, трли их рукама и јели.

2 Тада неки фарисеји рекоше: »Зашто чините оно што се не сме чинити у суботу?«

3 »Зар нисте читали«, упита их Исус, »шта је Давид учинио кад су он и његови пратиоци огладнели?

4 Ушао је у Божији дом, узео свете хлебове — које не сме да једе нико осим свештеникâ — јео и дао својим пратиоцима?«

5 И још им рече: »Син човечији је господар суботе.«

Излечење човека са осушеном руком

6 Једне друге суботе уђе у синагогу и поче да учи народ. А тамо је био и један човек са осушеном десном руком.

7 Учитељи закона и фарисеји су будно пазили на Исуса да виде да ли ће да лечи у суботу, како би имали разлог да га оптуже.

8 Он је знао шта мисле, па рече човеку са осушеном руком: »Дигни се и стани у средину.«
И овај се диже и стаде.

9 Тада им Исус рече: »Питам вас: да ли суботом сме да се чини добро или зло, да се живот спасе или убије?«

10 Затим их све заокружи погледом, па рече човеку: »Испружи руку.«
Овај тако учини и рука му оздрави.

11 А они се разгневише, па међу собом почеше да разговарају о томе шта да ураде са Исусом.

Избор Дванаесторице

12 Тих дана Исус оде на гору да се помоли, па проведе ноћ молећи се Богу.

13 А када је свануло, позва своје ученике и изабра дванаесторицу, које назва и апостолима:

14 Симона, кога је назвао и Петар, и његовог брата Андреју; Јакова и Јована; Филипа и Вартоломеја;

15 Матеја и Тому; Јакова Алфејевог и Симона званог Зилотt;

16 Јуду Јаковљевог и Јуду Искариотског, који је постао издајник.

Благослови и претње

17 Исус сиђе с њима и стаде на једно равно место. А тамо је било мноштво његових ученика и силан народ из целе Јудеје, из Јерусалима и са тирског и сидонског приморја.

18 Дошли су да га чују и да се излече од својих болести. А оздрављали су и они које су мучили нечисти духови.

19 Сав народ је хтео да га дотакне, јер је из њега излазила сила и све их лечила.

20 Тада Исус погледа своје ученике и рече:

»Благо вама који сте сиромашни, јер ваше је Божије царство.

21 Благо вама који сада гладујете, јер ћете се наситити.
Благо вама који сада плачете, јер ћете се смејати.

22 Благо вама кад вас људи замрзе, кад вас изопште и вређају, и кад ваше име одбаце као зло — због Сина човечијегa.

23 Радујте се тога дана и скачите од радости, јер је велика ваша награда на небу.
Јер, њихови очеви су исто тако чинили пророцима.

24 Али тешко вама, богаташи, јер сте већ примили своју утеху.

25 Тешко вама који сте сада сити, јер ћете гладовати.
Тешко вама који се сада смејете, јер ћете туговати и плакати.

26 Тешко вама кад сви људи о вама лепо говоре, јер су њихови очеви тако чинили лажним пророцима.«

Љубав према непријатељима

27 »А вама који слушате кажем: волите своје непријатеље, чините добро онима који вас мрзе,

28 благосиљајте оне који вас проклињу, молите се за оне који вас злостављају.

29 Ако те неко удари по образу, окрени и други. Ако ти неко узме огртач, не спречавај га да ти узме и кошуљу.

30 Дај свакоме ко од тебе нешто затражи, и ако неко узме твоје, не тражи то назад.

31 Како желите да људи чине вама, тако треба ви да чините њима.

32 »Ако волите оне који воле вас, какву похвалу заслужујете? Јер, и грешници воле оне који воле њих.

33 И ако чините добро онима који вама чине добро, какву похвалу заслужујете? То исто чине и грешници.

34 И ако позајмљујете онима за које се надате да ће вам вратити, какву похвалу заслужујете? И грешници позајмљују грешницима да им се исто врати.

35 »Него, волите своје непријатеље и чините им добро. И позајмљујте не очекујући ништа, и ваша награда биће велика и бићете синови Свевишњега Бога, јер је он благ према незахвалнима и злима.

36 Будите милосрдни као што је и ваш Отац милосрдан.«

Не судите

37 »Не судите, па вам се неће судити. Не осуђујте, па нећете бити осуђени. Опраштајте, и биће вам опроштено.

38 Дајте, и даће вам се. Сипаће вам у наручје добру меру, набијену, стресену и преобилну. Јер, каквом мером мерите, таквом ће се и вама мерити.«

39 А исприча им и ову причу: »Може ли слепи да води слепога? Зар неће обојица упасти у јаму?

40 Ниједан ученик није већи од свога учитеља — и потпуно научен, биће само као учитељ.

41 »Зашто гледаш трун у оку свога брата, а не примећујеш брвно у своме оку?

42 Како можеш да кажеш своме брату: ‚Брате, дај да ти извадим трун из ока‘, кад не видиш брвно у свом? Лицемеру! Прво извади брвно из свога ока, па ћеш тек онда добро видети како да извадиш трун из ока свога брата.«

Дрво и његов плод

43 »Нема доброг дрвета које доноси рђав плод, ни рђавог дрвета које доноси добар плод.

44 Јер, свако дрво се познаје по свом плоду. Са трња се не беру смокве, ни грожђе са купине.

45 Добар човек из добре ризнице свога срца износи добро, а зао човек из зле ризнице износи зло, јер уста говоре оно чега је срце пуно.«

Два темеља

46 »Зашто ме зовете: ‚Господе, Господе‘, а не чините оно што вам говорим?

47 Показаћу вам коме је сличан сваки онај ко дође к мени, чује моје речи и извршава их:

48 сличан је човеку који зида кућу. Ископао је дубоко и поставио темељ на стени, па кад је наишла бујица, река навали на ту кућу, али није могла да је пољуља, јер је ова била добро сазидана.

49 »А ко чује и не извршава, сличан је човеку који је сазидао кућу на земљи, без темеља. Река навали на њу и кућа се одмах сруши, па од ње остаде само велика развалина.«

Luke 6

Jesus Is Lord of the Sabbath

1 Now it happened that He was passing through some grainfields on a Sabbath; and His disciples were picking the heads of grain, rubbing them in their hands, and eating the grain. 2 But some of the Pharisees said, "Why do you do what is not lawful on the Sabbath?"3 And Jesus answering them said, "Have you not even read what David did when he was hungry, he and those who were with him,4 how he entered the house of God, and took and ate the tconsecrated bread which is not lawful for any to eat except the priests alone, and gave it to his companions?"5 And He was saying to them, "The Son of Man is Lord of the Sabbath."

6 On another Sabbath He entered the synagogue and was teaching; and there was a man there whose right hand was withered.7 The scribes and the Pharisees were watching Him closely to see if He healed on the Sabbath, so that they might find reason to accuse Him.8 But He knew what they were thinking, and He said to the man with the withered hand, "Get up and come forward!" And he got up and came forward.9 And Jesus said to them, "I ask you, is it lawful to do good or to do harm on the Sabbath, to save a life or to destroy it?"10 After looking around at them all, He said to him, "Stretch out your hand!" And he did so; and his hand was restored.11 But they themselves were filled with rage, and discussed together what they might do to Jesus.

Choosing the Twelve

12 It was at this time that He went off to the mountain to pray, and He spent the whole night in prayer to God.13 And when day came, He called His disciples to Him and chose twelve of them, whom He also named as apostles:14 Simon, whom He also named Peter, and Andrew his brother; and James and John; and Philip and Bartholomew;15 and Matthew and Thomas; James the son of Alphaeus, and Simon who was called the Zealot;16 Judas the son of James, and Judas Iscariot, who became a traitor.

17 Jesus came down with them and stood on a level place; and there was a large crowd of His disciples, and a great throng of people from all Judea and Jerusalem and the coastal region of Tyre and Sidon,18 who had come to hear Him and to be healed of their diseases; and those who were troubled with unclean spirits were being cured.19 And all the people were trying to touch Him, for power was coming from Him and healing them all.

The Beatitudes

20 And turning His gaze toward His disciples, He began to say, "Blessed are you who are poor, for yours is the kingdom of God.21 Blessed are you who hunger now, for you shall be satisfied. Blessed are you who weep now, for you shall laugh.22 Blessed are you when men hate you, and ostracize you, and insult you, and scorn your name as evil, for the sake of the Son of Man.23 Be glad in that day and leap for joy, for behold, your reward is great in heaven. For in the same way their fathers used to treat the prophets.24 But woe to you who are rich, for you are receiving your comfort in full.25 Woe to you who are well-fed now, for you shall be hungry. Woe to you who laugh now, for you shall mourn and weep.26 Woe to you when all men speak well of you, for their fathers used to treat the false prophets in the same way.

27 "But I say to you who hear, love your enemies, do good to those who hate you,28 bless those who curse you, pray for those who mistreat you.29 Whoever hits you on the cheek, offer him the other also; and whoever takes away your coat, do not withhold your shirt from him either.30 Give to everyone who asks of you, and whoever takes away what is yours, do not demand it back.31 Treat others the same way you want them to treat you.32 If you love those who love you, what credit is that to you? For even sinners love those who love them.33 If you do good to those who do good to you, what credit is that to you? For even sinners do the same.34 If you lend to those from whom you expect to receive, what credit is that to you? Even sinners lend to sinners in order to receive back the same amount.35 But love your enemies, and do good, and lend, expecting nothing in return; and your reward will be great, and you will be sons of the Most High; for He Himself is kind to ungrateful and evil men.36 Be merciful, just as your Father is merciful.

37 "Do not judge, and you will not be judged; and do not condemn, and you will not be condemned; pardon, and you will be pardoned.38 Give, and it will be given to you. They will pour into your lap a good measure-pressed down, shaken together, and running over. For by your standard of measure it will be measured to you in return."

39 And He also spoke a parable to them: "A blind man cannot guide a blind man, can he? Will they not both fall into a pit?40 A pupil is not above his teacher; but everyone, after he has been fully trained, will be like his teacher.41 Why do you look at the speck that is in your brother's eye, but do not notice the log that is in your own eye?42 Or how can you say to your brother, 'Brother, let me take out the speck that is in your eye,' when you yourself do not see the log that is in your own eye? You hypocrite, first take the log out of your own eye, and then you will see clearly to take out the speck that is in your brother's eye.43 For there is no good tree which produces bad fruit, nor, on the other hand, a bad tree which produces good fruit.44 For each tree is known by its own fruit. For men do not gather figs from thorns, nor do they pick grapes from a briar bush.45 The good man out of the good treasure of his heart brings forth what is good; and the evil man out of the evil treasure brings forth what is evil; for his mouth speaks from that which fills his heart.

Builders and Foundations

46 "Why do you call Me, 'Lord, Lord,' and do not do what I say?47 Everyone who comes to Me and hears My words and acts on them, I will show you whom he is like:48 he is like a man building a house, who dug deep and laid a foundation on the rock; and when a flood occurred, the torrent burst against that house and could not shake it, because it had been well built.49 But the one who has heard and has not acted accordingly, is like a man who built a house on the ground without any foundation; and the torrent burst against it and immediately it collapsed, and the ruin of that house was great."