Еванђеље по Луки 7

Капетанова вера

1 Када је све ово изговорио пред народом, оде у Кафарнаум.

2 А једном капетану је слуга кога је веома ценио био на смрт болестан.

3 Када је чуо за Исуса, капетан посла јудејске старешине да га замоле да дође и излечи његовог слугу.

4 Они дођоше к Исусу и усрдно га замолише, рекавши: »Заслужује да му то учиниш,

5 јер воли наш народ, а и синагогу нам је подигао.«

6 И Исус пође с њима.
Када је већ био надомак куће, капетан посла своје пријатеље да му кажу: »Господару, не мучи се, јер нисам достојан да уђеш под мој кров.

7 Зато ни себе нисам сматрао достојним да ти приђем. Него, само реци реч и мој слуга ће оздравити.

8 Јер, ја сам човек подређен власти и имам под собом војнике, па кажем једном: ‚Иди!‘ и он оде, а другом: ‚Дођи!‘ и он дође. И свом слузи кажем: ‚Уради!‘ и он уради.«

9 Када је то чуо, Исус му се задиви, па се окрену народу који је ишао за њим и рече: »Кажем вам: толику веру нисам нашао ни у Израелу.«

10 А када су се послани вратили кући, нађоше слугу здрава.

Исус васкрсава удовичиног сина

11 Убрзо затим Исус оде у град који се зове Наин. Пратили су га ученици и силан народ.

12 Када се приближио градској капији, управо су износили мртваца, јединца у мајке удовице. С њом је било и много народа из града.

13 Када ју је Господ угледао, сажали се на њу, па јој рече: »Не плачи.«

14 Онда приђе и дотаче сандук, а они који су га носили стадоше.
Исус рече: »Младићу, теби говорим: устани.«

15 И мртвац седе, па поче да говори, а Исус га предаде његовој мајци.

16 Све обузе страх, па почеше да славе Бога, говорећи: »Велик пророк се појавио међу нама« и: »Бог је дошао да помогне свом народу.«

17 И то се разгласи по целој Јудеји и околним крајевима.

Исус и Јован Крститељ

18 Јованови ученици јавише Јовану о свему овом, па он позва двојицу својих ученика

19 и посла их Господу да га упитају: »Јеси ли ти Онај који треба да дође или да чекамо другога?«

20 Када су ови дошли к Исусу, рекоше: »Послао нас је Јован Крститељ да те упитамо: ‚Јеси ли ти Онај који треба да дође или да чекамо другога?‘«

21 А баш у то време Исус је многе излечио од болести, мука и злих духова, и многим слепима вратио вид.

22 Зато им одговори: »Идите и испричајте Јовану о свему што сте овде видели и чули: слепи опет виде, хроми ходају, губави се чисте, глуви чују, мртви васкрсавају, а сиромасима се проповеда еванђеље.

23 И благо оном ко се о мене не саблазни.«

24 Када су Јованови изасланици отишли, Исус поче народу да говори о Јовану: »Шта сте хтели да видите кад сте изашли у пустињу? Трску коју љуља ветар?

25 Не? Него, шта сте хтели да видите? Човека обученог у лепуt одећу? Не, они који носе лепу одећу и уживају у раскоши налазе се по палатама.

26 Шта сте, дакле, хтели да видите? Пророка? Да, кажем вам: и више него пророка!

27 То је онај за кога је записано:

‚Ево, шаљем свога гласника испред тебе,
који ће пред тобом припремити пут.‘

28 Кажем вам: међу рођенима од жена нико није већи од Јована, а најмањи у Божијем царству већи је од њега.

29 »И сав народ који је слушао — чак и цариници — признао је Божију праведност крстивши се Јовановим крштењем.

30 Али фарисеји и познаваоци Закона, не крстивши се, одбацили су оно што је Бог хтео да учини за њих.

31 »С чим да упоредим људе овог нараштаја? Чему су слични?

32 Слични су деци која седе на тргу и довикују једна другој:

‚Свирали смо вам, али не заиграсте.
Нарицали смо, али не заплакасте.‘

33 Јован Крститељ је дошао и није ни јео хлеб ни пио вино, а ви кажете: ‚Опседнут је демоном.‘

34 Дошао је Син човечији, који једе и пије, а ви кажете: ‚Види изелице и пијанице, пријатеља цариника и грешника.‘

35 Али мудрост оправдавају сва њена деца.«

Грешница помазује Исуса

36 Један фарисеј позва Исуса да једе с њим, па он оде у његову кућу и леже за трпезу.

37 Када је једна жена, грешница из тога града, сазнала да је Исус за трпезом у фарисејевој кући, донесе алабастрену посуду мирисне помасти,

38 па стојећи иза Исуса, код његових ногу, плачући, поче да му кваси ноге сузама. Онда их обриса својом косом, па му је љубила ноге и мазала их помашћу.

39 Када је то видео фарисеј који га је позвао, рече у себи: »Да је овај човек пророк, знао би ко је и каква је ова жена која га дотиче — да је грешница.«

40 »Симоне«, рече му Исус, »имам нешто да ти кажем.«
»Кажи«, одврати овај.

41 »Двојица су била дужна једном зајмодавцу«, рече Исус. »Један је дуговао пет стотина динараt, а други педесет.

42 Али, како нису имали да врате, зајмодавац опрости обојици. Који од њих ће га више волети?«

43 Симон одговори: »Онај, мислим, коме је више опростио.«
»Тачно си просудио«, рече му Исус.

44 Онда се окрену према жени, па упита Симона: »Видиш ли ову жену? Кад сам дошао у твоју кућу, ти ми ниси дао воде да оперем ноге, а она је сузама облила моје ноге и обрисала их косом.

45 Ниси ме поздравио пољупцем, а она, откад сам ушао, не престаје да ми љуби ноге.

46 Ниси ми помазао главу уљем, а она ми је ноге помазала мирисном помашћу.

47 Зато ти кажем: опроштени су јој многи греси, јер је показала велику љубав. А коме је мало опроштено, мало и воли.«

48 Онда рече жени: »Опраштају ти се греси.«

49 Тада они који су с њим били за трпезом рекоше међу собом: »Ко је овај што и грехе опрашта?«

50 А Исус рече жени: »Твоја вера те је спасла. Иди у миру.«

Luke 7

Jesus Heals a Centurion's Servant

1 When He had completed all His discourse in the hearing of the people, He went to Capernaum.

2 And a centurion's slave, who was highly regarded by him, was sick and about to die.3 When he heard about Jesus, he sent some Jewish elders asking Him to come and save the life of his slave.4 When they came to Jesus, they earnestly implored Him, saying, "He is worthy for You to grant this to him;5 for he loves our nation and it was he who built us our synagogue."6 Now Jesus started on His way with them; and when He was not far from the house, the centurion sent friends, saying to Him, "Lord, do not trouble Yourself further, for I am not worthy for You to come under my roof;7 for this reason I did not even consider myself worthy to come to You, but just say the word, and my servant will be healed.8 For I also am a man placed under authority, with soldiers under me; and I say to this one, 'Go!' and he goes, and to another, 'Come!' and he comes, and to my slave, 'Do this!' and he does it."9 Now when Jesus heard this, He marveled at him, and turned and said to the crowd that was following Him, "I say to you, not even in Israel have I found such great faith."10 When those who had been sent returned to the house, they found the slave in good health.

11 Soon afterwards He went to a city called Nain; and His disciples were going along with Him, accompanied by a large crowd.12 Now as He approached the gate of the city, a dead man was being carried out, the only son of his mother, and she was a widow; and a sizeable crowd from the city was with her.13 When the Lord saw her, He felt compassion for her, and said to her, "Do not weep."14 And He came up and touched the coffin; and the bearers came to a halt. And He said, "Young man, I say to you, arise!"15 The dead man sat up and began to speak. And Jesus gave him back to his mother.16 Fear gripped them all, and they began glorifying God, saying, "A great prophet has arisen among us!" and, "God has visited His people!"17 This report concerning Him went out all over Judea and in all the surrounding district.

A Deputation from John

18 The disciples of John reported to him about all these things.19 Summoning two of his disciples, John sent them to the Lord, saying, "Are You the Expected One, or do we look for someone else?"20 When the men came to Him, they said, "John the Baptist has sent us to You, to ask, 'Are You the Expected One, or do we look for someone else?'"21 At that very time He cured many people of diseases and afflictions and evil spirits; and He gave sight to many who were blind.22 And He answered and said to them, "Go and report to John what you have seen and heard: the BLIND RECEIVE SIGHT, the lame walk, the lepers are cleansed, and the deaf hear, the dead are raised up, the POOR HAVE THE GOSPEL PREACHED TO THEM.23 Blessed is he who does not take offense at Me."

24 When the messengers of John had left, He began to speak to the crowds about John, "What did you go out into the wilderness to see? A reed shaken by the wind?25 But what did you go out to see? A man dressed in soft clothing? Those who are splendidly clothed and live in luxury are found in royal palaces!26 But what did you go out to see? A prophet? Yes, I say to you, and one who is more than a prophet.27 This is the one about whom it is written,
'BEHOLD, I SEND MY MESSENGER AHEAD OF YOU,
WHO WILL PREPARE YOUR WAY BEFORE YOU.'28 I say to you, among those born of women there is no one greater than John; yet he who is least in the kingdom of God is greater than he."29 When all the people and the tax collectors heard this, they acknowledged God's justice, having been baptized with the baptism of John.30 But the Pharisees and the tlawyers rejected God's purpose for themselves, not having been baptized by John.

31 "To what then shall I compare the men of this generation, and what are they like?32 They are like children who sit in the market place and call to one another, and they say, 'We played the flute for you, and you did not dance; we sang a dirge, and you did not weep.'33 For John the Baptist has come eating no bread and drinking no wine, and you say, 'He has a demon!'34 The Son of Man has come eating and drinking, and you say, 'Behold, a gluttonous man and a drunkard, a friend of tax collectors and sinners!'35 Yet wisdom is vindicated by all her children."

36 Now one of the Pharisees was requesting Him to dine with him, and He entered the Pharisee's house and reclined at the table. 37 And there was a woman in the city who was a sinner; and when she learned that He was reclining at the table in the Pharisee's house, she brought an alabaster vial of perfume,38 and standing behind Him at His feet, weeping, she began to wet His feet with her tears, and kept wiping them with the hair of her head, and kissing His feet and anointing them with the perfume.39 Now when the Pharisee who had invited Him saw this, he said to himself, "If this man were a prophet He would know who and what sort of person this woman is who is touching Him, that she is a sinner."

Parable of Two Debtors

40 And Jesus answered him, "Simon, I have something to say to you." And he replied, "Say it, Teacher."41 "A moneylender had two debtors: one owed five hundred tdenarii, and the other fifty.42 When they were unable to repay, he graciously forgave them both. So which of them will love him more?"43 Simon answered and said, "I suppose the one whom he forgave more." And He said to him, "You have judged correctly."44 Turning toward the woman, He said to Simon, "Do you see this woman? I entered your house; you gave Me no water for My feet, but she has wet My feet with her tears and wiped them with her hair.45 You gave Me no kiss; but she, since the time I came in, has not ceased to kiss My feet.46 You did not anoint My head with oil, but she anointed My feet with perfume.47 For this reason I say to you, her sins, which are many, have been forgiven, for she loved much; but he who is forgiven little, loves little."48 Then He said to her, "Your sins have been forgiven."49 Those who were reclining at the table with Him began to say to themselves, "Who is this man who even forgives sins?"50 And He said to the woman, "Your faith has saved you; go in peace."