Еванђеље по Матеју 22

Прича о свадби

1 Исус поново поче да им говори у причама:

2 »Царство небеско је слично цару који је спремио свадбу за свога сина.

3 Он посла своје слуге да позову званице на свадбу, али ове не хтедоше да дођу.

4 »Онда посла друге слуге, говорећи: ‚Реците званицама: »Ево, гозба је спремна. Моји јунци и товљеници су поклани и све је спремно. Дођите на свадбу.«‘

5 »Али они се не одазваше, него одоше — један на своју њиву, други за својом трговином,

6 а остали ухватише царве слуге, па их злоставише и убише.

7 »Цар се разгневи, па посла своју војску и поби оне убице, а њихов град спали.

8 »Онда рече својим слугама: ‚Свадба је спремна, али званице нису биле достојне.

9 Зато идите на раскршћа и позовите на свадбу кога год нађете.‘

10 И слуге изађоше на улице и скупише све које су нашли — и зле и добре — и свадбена дворана се напуни гостима.

11 »Када је цар ушао да види госте, угледа тамо једног човека који није био обучен у свадбену одећу,

12 па га упита: ‚Пријатељу, како си ушао овамо без свадбене одеће?‘ А овај је ћутао.

13 »Тада цар рече слугама: ‚Вежите му руке и ноге и избаците га напоље у таму, где ће бити плач и шкргут зуба.‘

14 »Јер, много је званих, а мало одабраних.«

Плаћање пореза цару

15 Тада фарисеји одоше и договорише се како да Исуса ухвате у речи,

16 па му послаше своје ученике заједно с иродовцима.
»Учитељу«, рекоше ови, »знамо да си истинољубив и да народ учиш Божијем путу у складу са истином и да се ни на кога не обазиреш, јер не гледаш ко је ко.

17 Зато нам реци шта мислиш: да ли је право да се цару даје порез или није?«

18 Исус, знајући њихове зле намере, рече: »Лицемери! Зашто ме искушавате?

19 Покажите ми новчић за порез.«
Они му пружише динар,

20 а он упита: »Чији је ово лик и натпис?«

21 »Царев«, рекоше они.
Тада им он рече: »Дајте, дакле, цару царево, а Богу Божије.«

22 Када су то чули, задивише се, па га оставише и одоше.

Васкрсење мртвих

23 Тога дана му приђоше и садукеји, који кажу да нема васкрсења, па га упиташе:

24 »Учитељу, Мојсије је рекао: ‚Ако човек умре без деце, нека се његов брат ожени његовом удовицом и подигне потомство своме брату.‘t

25 »Била су код нас седморица браће. Први се оженио и умро, па пошто није имао потомства, остави своју жену свом брату.

26 Исто се десило другом, па трећем брату, и тако све до седмог.

27 А после свих умрла је и жена.

28 Дакле, којем од седморице ће она бити жена о васкрсењу, пошто су сви били ожењени њоме?«

29 »У заблуди сте«, одговори им Исус, »јер не знате ни Писма ни Божију силу.

30 О васкрсењу се људи неће ни женити ни удавати, него ће бити као анђели на небу.

31 Зар нисте читали шта вам је Бог рекао о васкрсењу мртвих:

32 ‚Ја сам Бог Авраамов, Бог Исааков и Бог Јаковљев‘t? Бог није Бог мртвих, него живих.«

33 Када је народ то чуо, задиви се његовом учењу.

Највећа заповест

34 Када су фарисеји чули да је Исус ућуткао садукеје, окупише се,

35 а један од њих, познавалац Закона, упита с намером да га искуша:

36 »Учитељу, која је највећа заповест у Закону?«

37 А Исус му рече: »‚Воли Господа, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом и свим својим умом.‘t

38 То је прва и највећа заповест.

39 А друга је слична овој: ‚Воли свога ближњега као самога себе.‘t

40 Цео Закон и Пророци засновани су наt овим двема заповестима.«

Чији је Христос син?

41 Док су фарисеји још били на окупу, Исус их упита:

42 »Шта мислите о Христу? Чији је он син?«

43 »Давидов«, рекоше они.
А он им рече: »Па како то да га је Давид у Духу назвао Господом кад је рекао:

44 ‚Рече Господ моме Господу:
седи ми здесна
док твоје непријатеље
не положим под твоје ноге‘?

45 Ако га је, дакле, Давид назвао Господом, како онда он може да му буде син?«

46 Али нико није могао да му одговори ни речи, нити се од тога дана неко усуђивао да га нешто пита.

Matthew 22

Parable of the Marriage Feast

1 Jesus spoke to them again in parables, saying,2 "The kingdom of heaven may be compared to a king who gave a wedding feast for his son.3 And he sent out his slaves to call those who had been invited to the wedding feast, and they were unwilling to come.4 Again he sent out other slaves saying, 'Tell those who have been invited, "Behold, I have prepared my dinner; my oxen and my fattened livestock are all butchered and everything is ready; come to the wedding feast."'5 But they paid no attention and went their way, one to his own farm, another to his business,6 and the rest seized his slaves and mistreated them and killed them.7 But the king was enraged, and he sent his armies and destroyed those murderers and set their city on fire.8 Then he *said to his slaves, 'The wedding is ready, but those who were invited were not worthy.9 Go therefore to the main highways, and as many as you find there, invite to the wedding feast.'10 Those slaves went out into the streets and gathered together all they found, both evil and good; and the wedding hall was filled with dinner guests.

11 "But when the king came in to look over the dinner guests, he saw a man there who was not dressed in wedding clothes,12 and he *said to him, 'Friend, how did you come in here without wedding clothes?' And the man was speechless.13 Then the king said to the servants, 'Bind him hand and foot, and throw him into the outer darkness; in that place there will be weeping and gnashing of teeth.'14 For many are called, but few are chosen."

Tribute to Caesar

15 Then the Pharisees went and plotted together how they might trap Him in what He said.16 And they *sent their disciples to Him, along with the Herodians, saying, "Teacher, we know that You are truthful and teach the way of God in truth, and defer to no one; for You are not partial to any.17 Tell us then, what do You think? Is it lawful to give a poll-tax to Caesar, or not?"18 But Jesus perceived their malice, and said, "Why are you testing Me, you hypocrites?19 Show Me the coin used for the poll-tax." And they brought Him a denarius.20 And He *said to them, "Whose likeness and inscription is this?"21 They *said to Him, "Caesar's." Then He *said to them, "Then render to Caesar the things that are Caesar's; and to God the things that are God's."22 And hearing this, they were amazed, and leaving Him, they went away.

Jesus Answers the Sadducees

23 On that day some Sadducees (who say there is no resurrection) came to Jesus and questioned Him,24 asking, "Teacher, Moses said, 'IF A MAN DIES HAVING NO CHILDREN, HIS BROTHER AS NEXT OF KIN SHALL MARRY HIS WIFE, AND RAISE UP CHILDREN FOR HIS BROTHER.'25 Now there were seven brothers with us; and the first married and died, and having no children left his wife to his brother;26 so also the second, and the third, down to the seventh.27 Last of all, the woman died.28 In the resurrection, therefore, whose wife of the seven will she be? For they all had married her."

29 But Jesus answered and said to them, "You are mistaken, not understanding the Scriptures nor the power of God.30 For in the resurrection they neither marry nor are given in marriage, but are like angels in heaven.31 But regarding the resurrection of the dead, have you not read what was spoken to you by God:32 'I AM THE GOD OF ABRAHAM, AND THE GOD OF ISAAC, AND THE GOD OF JACOB'? He is not the God of the dead but of the living."33 When the crowds heard this, they were astonished at His teaching.

34 But when the Pharisees heard that Jesus had silenced the Sadducees, they gathered themselves together.35 One of them, ta lawyer, asked Him a question, testing Him,36 "Teacher, which is the great commandment in the Law?"37 And He said to him, " 'YOU SHALL LOVE THE LORD YOUR GOD WITH ALL YOUR HEART, AND WITH ALL YOUR SOUL, AND WITH ALL YOUR MIND.'38 This is the great and foremost commandment.39 The second is like it, 'YOU SHALL LOVE YOUR NEIGHBOR AS YOURSELF.'40 On these two commandments depend the whole Law and the Prophets."

41 Now while the Pharisees were gathered together, Jesus asked them a question:42 "What do you think about the Christ, whose son is He?" They *said to Him, " The son of David."43 He *said to them, "Then how does David in the Spirit call Him 'Lord,' saying,

44 'THE LORD SAID TO MY LORD,
"SIT AT MY RIGHT HAND,
UNTIL I PUT YOUR ENEMIES BENEATH YOUR FEET"'?45 If David then calls Him 'Lord,' how is He his son?"46 No one was able to answer Him a word, nor did anyone dare from that day on to ask Him another question.